Language/Mandarin-chinese/Grammar/Time/sr
Здраво свима!
На данашњој лекцији ћемо вас научити како да изразите време и трајање на кинеском језику.
Слободно уредите ову вики страницу, ако мислите да се може побољшати.
Време[уреди | уреди извор]
點/点 (diǎn)[уреди | уреди извор]
На кинеском језику, тачно време (а не трајање) је изграђено са 點/点 (diǎn) :
- 一點/一点 (yī diǎn)
01:00
- 兩點/两点 (liǎng diǎn)
02:00
- 三點/三点 (sān diǎn)
03:00
鐘/钟 (zhōng)[уреди | уреди извор]
Ми можемо додати 鐘/钟 (zhōng) након 點/点 (diǎn) , али то није обавезно.
- 七點鐘。/七点钟。 (Qī diǎn zhōng.)
7 сати.
時/时 (shí)[уреди | уреди извор]
點/点 (diǎn) се може заменити са 時/时 (shí) у формалном говору, али 鐘/钟 (zhōng) се не може додати.
- 七時。/七时。 (Qī shí.)
7 сати.
整 (zhěng)[уреди | уреди извор]
Ако желимо да наведемо да је то тачно вријеме, можемо додати 整 (zhěng) након 點/点 (diǎn) :
- 七點整。/七点整。 (Qī diǎn zhěng.)
7 сати оштро.
Минуте и секунде: 分 (fēn) и с 秒 (miǎo)[уреди | уреди извор]
Записници су изграђени са 分 (fēn) ; секунде су изграђене са 秒 (miǎo) .
- 八點五分二十秒。/八点五分二十秒。 (Bā diǎn wǔ fēn 'èrshí miǎo.)
08:05:20.
半 (bàn) и 一刻 (yí kè)[уреди | уреди извор]
Да кажете "то је пола 3", користите 半 (bàn) ; да каже "то је четвртина прошле године", користите 一刻 (yí kè) .
- 三點半。/三点半。 (Sān diǎn bàn.)
Пола је 3.
- 十點一刻。/十点一刻。 (Shí diǎn yí kè.)
Прошло је у четвртини прошле године.
Број "два": 兩/两 (liǎng)[уреди | уреди извор]
За број "два", када се ради о времену, потребно је користити 兩/两 (liǎng) умјесто 二 (èr) а то је само за број 2, а не за бројеве састављене са 2 попут 12, 22 , итд.
Коришћење апостропа[уреди | уреди извор]
Када слог који почиње са самогласником (нула почетни [零 聲母 / 零 声母, линг схенгму]), као 二 (èr) , претходи још један слог, то мора бити означено од стране апостропа: shí'èr 十二 , Tiān'ānmén 天安門/天安门 , итд.
Јутро и поподне: 上午 (shàngwǔ) и 下午 (xiàwǔ)[уреди | уреди извор]
На кинеском, можемо рећи 13:00 十三點/十三点 (shísān diǎn) , 14:00 十四點/十四点 (shísì diǎn) . Али пожељно је рећи 2 у поподневним сатима, 9 ујутру, итд.
Ријеч "јутро" 上午 (shàngwǔ) или "поподне" 下午 (xiàwǔ) поставља се прије времена:
- 上午九點二十五分。/上午九点二十五分。 (Shàngwǔ jiǔ diǎn èrshíwǔ fēn.)
9:25 ам.
- 下午六點鐘。/下午六点钟。 (Xiàwǔ liù diǎn zhōng.)
6 сати увече.
Колико је сати?[уреди | уреди извор]
Питање за постављање времена је:
- 現在幾點了?/现在几点了? (Xiànzài jǐ diǎn le?)
Колико је сати?
Ми можемо уклонити 了 (le) да би дали мање силе у смислу "сада":
- 現在幾點?/现在几点? (Xiànzài jǐ diǎn?)
Колико је сати?
Сасвим је могуће одговорити користећи 現在/现在 (xiànzài) :
- 現在三點了。/现在三点了。 (Xiànzài sān diǎn le.)
Сада је три сата.
Разлика између 小时 (Xiǎoshí) и 點/点 (diǎn)[уреди | уреди извор]
Обе ријечи значе "сат". 小时 (Xiǎoshí) се користи у времену трајања, а 點/点 (diǎn) се користи да каже вријеме.
Пример са 小时 (Xiǎoshí) :
- 我们一个小时 后开会。(Wǒmen yīgè xiǎoshí hòu kāihuì.)
Имамо састанак 1 сат касније.
Друге корисне речи[уреди | уреди извор]
На крају, ту су и друге корисне речи везане за време:
- 早上 zǎoshànɡ
(рано јутро
- 中午 zhōnɡwǔ
подне, подне
- 晚上 wǎnshànɡ
вече
- 前天 qiántiān
прекјуче
- 昨天 zuótiān
јуче
- 今天 jīntiān
данас
- 明天 mínɡtiān
сутра
- 后天 hòutiān
прекосутра
- 星期 xīnɡqī
Недеља
- 年 nián
године
- 月 yuè
месец дана
- 日 rì
дан
- 号 hào
број
Тачно време[уреди | уреди извор]
Правило[уреди | уреди извор]
Опште правило је на мандаријанском кинеском да се додирни елементи стављају пред акциони глагол (прво морамо поставити сцену пре него што причамо о акцији).
Тачно време може да преузме функцију посредног комплемента и стога следи ово правило:
- 我今天打電話。/我今天打电话。 (Wǒ jīntiān dǎ diànhuà.)
Зовем данас.
- 我明天去看他。 (Wǒ míngtiān qù kān tā.)
Идем да га видим сутра.
Када: 什麽時候/什么时候 (shénme shíhou)[уреди | уреди извор]
Питање је 什麽時候/什么时候 (shénme shíhou) : када?
Као и готово сви испитивачи на Мандаринском кинеском, одговори су постављени у истом положају као и упитна ријеч:
- 你什麽時候回家?/你什么时候回家? (Nǐ shénme shíhou huí jiā.)
Када се вратиш кући?
- 我明天上午回家。 (Wǒ míngtiān shàngwǔ huí jiā.)
Идем кући сутра ујутру.
Време и простор[уреди | уреди извор]
Ако се у истој реченици налазе и "посредничко допуњавање места" и "посредничко допуњавање времена", које прво долази?
Време се сматра генералнијим од простора. Стога је прво:
- 我明天在家打電話。/我明天在家打电话。 (Wǒ míngtiān zài jiā dǎ diànhuà.)
Зваћу сутра код куће.
Имајте на уму да на кинеском језику нема глагола. Ово су ријечи времена које лоцирају акцију у садашњости, прошлости или будућности.
Трајање[уреди | уреди извор]
Правило[уреди | уреди извор]
За разлику од тачног времена, трајање није посредни додатак (који се поставља пред глагол), већ вербални комплемент који се ставља након глагола:
- 我學漢語兩年。/我学汉语两年。 (Wǒ xué hànyǔ liǎng nián.)
Проучавао сам Кинеза 2 године.
Употреба 了 (le)[уреди | уреди извор]
Обратите пажњу на разлику између:
- 我學漢語兩年。/我学汉语两年。 (Wǒ xué hànyǔ liǎng nián.)
Проучавао сам Кинеза две године.
и
- 我學漢語兩年了。/我学汉语两年了。 (Wǒ xué hànyǔ liǎng nián le.)
Проучавам кинески две године.
- У првој реченици, акција се не наставља у садашњости. Проучавала сам Кинеза 2 године у прошлости, али више не учим.
- У другој реченици, акција се и даље наставља. Ја још увек учим кинески језик.
Место директног објекта[уреди | уреди извор]
Пошто се вербални комплемент постави после глагола, место директног објекта може варирати:
Службено гимназијско правило жели да буде испред акционог глагола:
- 我學兩年漢語了。/我学两年汉语了。 (Wǒ xué liǎng nián hànyǔ le.)
Кинеско учим већ две године.
Али употреба говорног језика је флексибилнија и трајање може бити иза непосредног објекта:
- 我學漢語兩年了。/我学汉语两年了。 (Wǒ xué hànyǔ liǎng nián le.)
Кинеско учим већ две године.
Зато се морамо сјетити ове две реченице које се често користе:
- 你學漢語幾年了?/你学汉语几年了? (Nǐ xué hànyǔ jǐ nián le.)
Колико година сте учили Кинеза?
- 我學漢語三年了。/我学汉语三年了。 (Wǒ xué hànyǔ sān nián le.)
Кинеско учим већ три године.
Извори[уреди | уреди извор]
хттп://ввв.цхине-цултуре.цом/цхиноис/цоурс-де-цхиноис-6-граммаире.пхп
хттпс://ввв.ханбридгемандарин.цом/артицле/даили-цхинесе-леарнинг-типс/тиме-ин-цхинесе/