Language/Turkish/Grammar/Cases/sr
Հայերէն
Български език
官话
官話
Hrvatski jezik
Český jazyk
Nederlands
English
Suomen kieli
Français
Deutsch
עברית
हिन्दी
Magyar
Bahasa Indonesia
فارسی
Italiano
日本語
Қазақ тілі
한국어
Lietuvių kalba
Νέα Ελληνικά
Şimali Azərbaycanlılar
Język polski
Português
Limba Română
Русский язык
Српски
Español
العربية القياسية
Svenska
Wikang Tagalog
தமிழ்
ภาษาไทย
Українська мова
Urdu
Tiếng Việt
Padeži
Padeži su posebna gramatička svojstva turskog jezika koja se koriste za označavanje uloge elementa u rečenici. Turski jezik ima 6 padeža, a u ovom poglavlju ćemo naučiti koju funkciju svaki od njih ima i kako ih koristiti u praksi.
Imenica
Imenica je vrsta reči koja se koristi za označavanje ljudi, životinja, predmeta, mesta i apstraktnih pojmova. U turskom jeziku postoji šest padeža, a svaki od njih ima posebnu funkciju. Ovo su neke od važnih informacija o svakom padežu:
Nominativ
Nominativ se koristi za subjekt rečenice, tj. osobu, životinju ili predmet koji izvodi radnju. U nominativu se obično nalazi imenica na osnovnom obliku. Na primer:
| Turski | Izgovor | Srpski |
|---|---|---|
| adam | /a-dam/ | čovek |
Genitiv
Genitiv se koristi za označavanje vlasništva ili pripadanja. U turskom se tvori sufiksom -in/-ın/-un/-ün, koji se dodaje na kraj imenice u nominativu. Primeri:
| Turski | Izgovor | Srpski |
|---|---|---|
| adamın evi | /a-dam-un e-vi/ | čovekova kuća |
Dativ
Dativ se koristi za označavanje osobe ili predmeta na koju se odnosi radnja. U turskom se tvori sufiksom -e/-a/-ye/-ya, koji se dodaje na kraj imenice u nominativu. Primeri:
| Turski | Izgovor | Srpski |
|---|---|---|
| adamı gördüm | /a-da-mı gür-düm/ | Ja sam video čoveka |
Akuzativ
Akuzativ se koristi za označavanje predmeta koji je direktni objekat radnje. U turskom se tvori sufiksom -i/-ı/-u/-ü, koji se dodaje na kraj imenice u nominativu. Primeri:
| Turski | Izgovor | Srpski |
|---|---|---|
| adamı gördüm | /a-da-mı gür-düm/ | Ja sam video čoveka |
Lokativ
Lokativ se koristi za označavanje mesta gde se odvija radnja. U turskom se tvori sufiksom -de/-da/-te/-ta, koji se dodaje na kraj imenice u nominativu. Primeri:
| Turski | Izgovor | Srpski |
|---|---|---|
| evde | /e-vde/ | u kući |
Ablativ
Ablativ se koristi za označavanje mesta odakle se odvija radnja ili izvor neke radnje. U turskom se tvori sufiksom -den/-dan/-ten/-tan, koji se dodaje na kraj imenice u nominativu. Primeri:
| Turski | Izgovor | Srpski |
|---|---|---|
| Almanya'dan | /al-ma-nya-dan/ | iz Nemačke |
Pridev i zamenice
Pridjevi i zamenice se takođe koriste sa padežima da označe određenu funkciju u rečenici. Prethodno navedena pravila za određivanje sufiksa važe i za ovu vrstu reči.
Na primer:
| Turski | Izgovor | Srpski |
|---|---|---|
| güzel bir kedi | /gü-zel bir ke-di/ | lepa mačka |
Glagoli
Glagoli se ne sklapaju s padežima, ali oni utiču na odabir padeža za druge delove rečenice. Na primer, glagol "gitmek" (ići) se koristi s dativom koji ukazuje na mesto kome se ide:
| Turski | Izgovor | Srpski |
|---|---|---|
| Sinem'e gidiyoruz | /si-nem-e gi-di-yo-ruz/ | Idemo Sinemi |
To su osnovne informacije o padežima u turskom jeziku. Još jedan detalj koji treba imati na umu je da ovaj jezik ne koristi odvojena rečenica za pitanja. Na primer, umesto da kažete "Da li si dobro?" reći ćete "İyi misin?" (Dobro si?).
Uvežbajte sve ovo što ste naučili i uskoro ćete početi da mlako pričate turski jezik.