Language/Swedish/Grammar/Definite-and-indefinite-nouns/sr
Հայերէն
Български език
官话
官話
Hrvatski jezik
Český jazyk
Nederlands
English
Suomen kieli
Français
Deutsch
עברית
हिन्दी
Magyar
Bahasa Indonesia
فارسی
Italiano
日本語
Қазақ тілі
한국어
Lietuvių kalba
Νέα Ελληνικά
Şimali Azərbaycanlılar
Język polski
Português
Limba Română
Русский язык
Српски
Español
العربية القياسية
Wikang Tagalog
தமிழ்
ภาษาไทย
Türkçe
Українська мова
Urdu
Tiếng Việt
Uvod[edit | edit source]
Kada učimo švedski jezik, važno je razumeti osnovne delove koje čine jezik. Jedan od tih delova su imenice, koje se koriste da označe ljude, mesta, stvari, ili ideje. Danas ćemo se fokusirati na razliku između definisane i neodređene imenice. Ovo je veoma važno jer korišćenje ovih oblika može promeniti značenje onoga što govorimo. U ovoj lekciji ćemo objasniti kako se koriste ove imenice, pružiti primere i vežbe kako bismo ih lakše zapamtili.
U ovoj lekciji ćemo pokriti sledeće:
- Razumevanje definisanih i neodređenih imenica
- Pravila za korišćenje
- Primeri u tabelama
- Vežbe za praktičnu primenu
Definisane imenice[edit | edit source]
Definisane imenice se koriste kada govorimo o nečemu što je specifično ili poznato. U švedskom jeziku, definisane imenice obično imaju dodatak na kraju reči. Na primer, reč "bok" (knjiga) postaje "boken" kada se govori o određenoj knjizi.
Pravila za definisane imenice[edit | edit source]
- U švedskom, definisana imenica obično dobija dodatak "-en" ili "-et" na kraju, u zavisnosti od roda i broja imenice.
- Ako se radi o množini, koristi se "-na".
Neodređene imenice[edit | edit source]
Neodređene imenice se koriste kada govorimo o nečemu što nije specifično ili kada prvi put spominjemo neku stvar. Na primer, reč "bok" (knjiga) ostaje "en bok" kada govorimo o nekoj knjizi, bez da je preciziramo.
Pravila za neodređene imenice[edit | edit source]
- U švedskom jeziku, neodređene imenice obično koriste reč "en" ili "ett" ispred imenice.
- "En" se koristi za zajednički rod, dok se "ett" koristi za srednji rod.
Tabele sa primerima[edit | edit source]
Sada ćemo pogledati tabele koje prikazuju razlike između definisanih i neodređenih imenica.
Tabela 1: Definisane imenice[edit | edit source]
| Švedski | Izgovor | Srpski |
|---|---|---|
| boken | 'bu:ken | knjiga |
| hunden | 'hunden | pas |
| katten | 'katten | mačka |
| huset | 'hu:set | kuća |
| bilen | 'bi:len | auto |
Tabela 2: Neodređene imenice[edit | edit source]
| Švedski | Izgovor | Srpski |
|---|---|---|
| en bok | en 'bok | knjiga |
| en hund | en 'hund | pas |
| en katt | en 'kat | mačka |
| ett hus | ett 'hu:s | kuća |
| en bil | en 'bi:l | auto |
Kako koristiti definisane i neodređene imenice u rečenicama[edit | edit source]
Sada kada smo naučili razliku između definisanih i neodređenih imenica, važno je znati kako ih koristiti u rečenicama. Evo nekoliko primera:
Primeri rečenica[edit | edit source]
1. Definisane imenice:
- Jag läser boken. (Čitam knjigu.) - ovde govorimo o specifičnoj knjizi.
- Hunden sover. (Pas spava.) - ovde govorimo o određenom psu.
2. Neodređene imenice:
- Jag har en bok. (Imam knjigu.) - ovde ne specificiramo koju knjigu imamo.
- En hund är söt. (Pas je sladak.) - ovde govorimo o psu uopšte.
Vežbe[edit | edit source]
Sada je vreme da vežbamo ono što smo naučili. U nastavku su vežbe koje će vam pomoći da primenite znanje o definisanim i neodređenim imenicama.
Vežba 1[edit | edit source]
Prevedite sledeće rečenice na švedski, koristeći definisane ili neodređene imenice:
1. Čitam knjigu.
2. Imamo auto.
Rešenja za vežbu 1[edit | edit source]
1. Jag läser boken.
2. Vi har en bil.
Vežba 2[edit | edit source]
Identifikujte da li je imenica definisana ili neodređena:
1. En katt.
2. Katten är söt.
Rešenja za vežbu 2[edit | edit source]
1. Neodređena.
2. Definisana.
Vežba 3[edit | edit source]
Povežite rečenice sa odgovarajućim definisanim ili neodređenim imenicama:
1. Jag ser en hund.
2. Huset är stort.
Rešenja za vežbu 3[edit | edit source]
1. Neodređena.
2. Definisana.
Vežba 4[edit | edit source]
Napišite 5 rečenica koristeći definisane imenice i 5 rečenica koristeći neodređene imenice.
Rešenja za vežbu 4[edit | edit source]
Vaše rečenice će se razlikovati, ali se postarajte da koristite pravilne forme.
Vežba 5[edit | edit source]
Pretvorite sledeće neodređene imenice u definisane:
1. en bok
2. en hund
Rešenja za vežbu 5[edit | edit source]
1. boken
2. hunden
Vežba 6[edit | edit source]
Izaberite pravu reč u zagradi:
1. Jag har (en/boken) bok.
2. (En/bilen) bil är gammal.
Rešenja za vežbu 6[edit | edit source]
1. en
2. Bilen
Vežba 7[edit | edit source]
Povežite rečenice sa pravim oblicima:
1. Boken är (ny/gamla).
2. En katt är (söt/söta).
Rešenja za vežbu 7[edit | edit source]
1. ny
2. söt
Vežba 8[edit | edit source]
Prevedite sledeće rečenice na srpski:
1. Jag har en katt.
2. Hunden kommer.
Rešenja za vežbu 8[edit | edit source]
1. Imam mačku.
2. Pas dolazi.
Vežba 9[edit | edit source]
Izaberite reč koja se koristi u definisanim obliku:
1. (Boken/Katten) är röd.
2. (En hund/Hunden) sover.
Rešenja za vežbu 9[edit | edit source]
1. Boken
2. Hunden
Vežba 10[edit | edit source]
Odredite da li je rečenica pravilna ili ne:
1. Jag ser en hunden.
2. Bilen är snabb.
Rešenja za vežbu 10[edit | edit source]
1. Nepravilna (trebalo bi da bude "Jag ser hunden.")
2. Pravilna.
Zaključak[edit | edit source]
U ovoj lekciji smo naučili osnovne razlike između definisanih i neodređenih imenica u švedskom jeziku. Razumevanje ovih razlika je ključno za pravilno korišćenje jezika i komunikaciju. Vežbanje i primena naučenog će vam pomoći da postanete sigurniji u korišćenju ovih oblika. Nastavite sa radom i ne zaboravite da vežbate!